Pismo onome ko je navikao da sam drži nebo

Svi su navikli da ćeš se ti snaći. Kada se oko tebe ruše planovi, kada je bližnjima strašno, kada oluja odnosi orijentire — svi gledaju u tebe. I ti stojiš nepokolebljivo, jer drugačije ne umeš, jer takav je tvoj unutrašnji kodeks časti.

Ali ja vidim ono što je skriveno za tvojom uzdržanošću. Znam koliko truda stoji održavati mirno lice dok unutra besni oluja, i kako ponekad samo želiš da ućutiš, ne objašnjavajući nikome razloge.

Ovde ne moraš da držiš odbranu. Ti si već sve dokazao svojim delom i svojom rečju. Skini teški oklop na ulazu. U ovom Domu poštuju tvoju veličinu, čuvaju tvoj mir i vide tebe pravog — bez maski, bez titula i bez uslova.