Pismo o granici koju roditelji nikada ne smeju da pređu

Nema ničeg strašnijeg od trenutka kada otvaraš starijima vrata svog doma čistog, iskrenog srca, a zauzvrat ti iza leđa počinju da se pletu spletke i dogovori. Kada roditelji zaborave na neutralnost i slepo stanu na stranu svog sina ili svoje ćerke protiv drugog supružnika.

Mešajući se u tuđi savez, roditelji su često uvereni da postupaju ispravno. Ali ne znaju celu istinu i čak nisu svesni kakvu razornu, nepopravljivu bol nanose drugom čoveku i kako osakaćuju sudbine sopstvenih unuka, kidajući njihov svet na delove.

Pišem ovo pismo kao podsetnik na najviši zakon rodne časti: nikada ne postajte sudije u domu svoje dece. Ne pletite intrige, ne delite nedeljivo i ne učite ih kako da žive. Vaše poslanje je da budete tiha svetlost i dobra podrška, a ne sila koja ruši ono što nije vaša gradnja.