Pismo onoj koju nitko nije upitao

Među svom zaglušujućom bukom civilizacije postoji jedna zastrašujuća, ledena praznina: nikada te niko nije pitao — a šta ti želiš?

Nikoga ne zanima o čemu šutiš prije spavanja. Niko ne pita želiš li sada trčati naprijed ili ti je životno potrebno sklupčati se i jednostavno spavati. Beskrajno ti naređuju šta trebaš raditi, ali niko ne postavlja ono elementarno, intimno pitanje: „A kako se sada osjećaš, draga?“

Ovo pismo je podsjetnik: ne moraš zaslužiti pravo na disanje. Tvoje suze su normalne. Tvoj umor je svet. Tvoj bijes ima pravo izaći napolje. Dozvoli sebi da budeš ne savršena, nego živa.